Već godinama pratim pozive za različite volonterske kampove. Nakon prvog volonterskog kampa, koji je značajno uticao na mene, počeo sam da se interesujem za dugoročne ili kratkoročne razmene radno-volonterskog karaktera. Primetio sam da osim tematski prebogatih radnih aktivnosti koje podrazumeva svaki kamp, ovakva iskustva pomažu da upoznamo nove ljude, ali i sebe, da steknemo nova znanja ili pak da otkrijemo interesovanja koja nismo znali da imamo. Upravo to podstaklo me je da postanem kamp lider i da se iz ugla odgovornosti su sretnem sa iskustvom volonterskog života.
Razmišljajući o kamp liderima i mentorima sa kojima sam se susretao, želeo sam da proverim sebe. Da li sam i šta naučio od njih? Da li nakon godina studentskog, volonterskog i radnog iskustva mogu za sebe i druge učiniti bar deo onoga što su oni učinili za mene prenoseći mi po mnogo čemu drugačiji vrednosni okvir; meni jedan od najdragocenijih danas?
Vođen ovakvim razmišljanjima i nedoumicama, pošao sam na četvrodnevnu obuku za lidere u Sremskim Karlovcima, posle čega sam dobio i svoj prvi kamp. Kamp u Obedskoj bari, čuven po ekološkim programima, ovaj put bavio se arheološkim istraživanjima.
Iako omladinski kampovi predstavljaju priliku za druženja, upoznavanja mladih iz celog sveta i proširivanje sopstvenih pogleda na stvarnosti, iza svakog kampa stoji rad, trudi odgovornost. Kampovi nisu već viđene škole sa nizom pravila, ali jesu životne škole koje omogućavaju pojedincu da se oseti korisnim, zaštićenim i ispunjenim saznajući nešto novo ili drugačije. Svako može pohađati volonterske kampove, prem da se na kampovima takođe brine o individualnim potrebama volontera. Kampovi nisu osmišljeni za radno iskorišćavanje mladih, ali nisu pravo mesto za one koji priželjkuju tek uobičajen provod. Oni postoje kako bi podstakli stvaralačko i pokrenuli na akciju. Volonterski kampovi ne iziskuju veliki novac, već podstiču male promene. Njihov cilj nije da ’’menjaju svet’’, ali jeste da podstaknu bar male promene sredine u kojoj deluju.
Takvo je bilo imoje iskustvo tog maja 2013. Tokom poslednjih dvadeset godina, do sada su sprovedena brojna arheološka istraživanja na području Vojvodine. Međutim, koliko ljudi poznaje keltsku kulturnu baštinu Vojvodine? Koliko je onih koji su čuli za Židovar – arheološko nalazište nedaleko od Vršca? Da li ste znali da su na ovom lokalitetu pronađeni ostaci praistorijskog naselja iz bronzanog i gvozdenog doba, kao i staro naselje sa karakteristikama keltske kulture?! Da liste znali da su ’’vojvođanski Kelti’’ došli na ove prostore polazeći iz centralne Evrope u pohod na Delfe? Iskreno, ja to nisam znao. Upravo zahvaljujući ovakvom iskustvu kroz druženje i arheološka iskopavanja, volonteri iz različitih evropskih zemalja i ja upoznali smo se sa ovom stranom našeg kulturnog nasleđa.
Koliko studenata arheologije ima priliku da sa arheologijom uspostavi direktan dodir i da uz podršku stručnjaka kopa i pronalazi keramiku iz austrijskog, turskog, pa čak i keltskog perioda? Baš to se dogodilo! Pred sam kraj dvonedeljnog kampa, posle brojnih priča i dokumentarnih filmova o ovom podneblju, konačno smo pronašli i parče crne keramike za koju se pretpostavlja da potiče iz keltskog perioda. Nažalost, nismo pronašli ceo arheološki sloj keltskih ostataka (što bi se u delovima Srema takođe moglo očekivati), ali za početak je i parče keltske keramike sasvim ohrabrujuć komad. Naravno, ja ne bih bio ja da ovo iskustvo nisam okončao sebi svojstvenim ispadima. Kopajući sondu naišao sam na grob, a prateći liniju sonde slomio sam čeonu kost na dečijem skeletu koji sam ’’pronašao’’. Pa ipak, ako kamp lider ne pronađe ’’nešto konkretno’’, ko bi drugi to trebalo da učini?!
Volonterski kampovi bave se različitim temama. Moj kamp bio je arheološki, ali postoje kampovi koji se bave ekologijom i zaštitom životne sredine, radom sa decom i mladima, ljudskim pravima, religijom... Volonterski kampovi su tematski toliko bogati i različiti da mogu biti savršen spoj između onih koji izučavaju određene nauke i praktične primene tih nauka. Osim toga, oni postoje kako bi probudili i uzburkali naša interesovanja, a nekome možda čak pomogli da pronađe svoj put.
Možda najlepši osećaj nastupa tek kasnije, kad iza nas ostane započeti rad ili rad koji nastavljaju neki drugi ljudi. To je onaj osećaj zadovoljstva da smo za našu sredinu uradili nešto korisno, ne zato što smo bili plaćeni ili primorani, već zato što smo to želeli verujući u smisao tog rada. Za mene ovo nije bio prvi volonterski kamp, ali svakako jeste bio prvi meni poveren na odgovornost. Ovo je bio prvi istraživačko-volonterski kamp za ovu godinu i baš ja imao sam zadovoljstvo da otvorim ovogodišnju sezonu volonterskih kampova u Srbiji. Osim toga, ovo arheološko iskopavanje je jedno od prvih iskopavanja na području Obedske bare. U ovom trenutku preostaje mi da se nadam da će započeta iskopavanja i istraživanja biti nastavljena. Preostaje mi da se nadam da ću jednog dana čuti novosti sa ovog lokaliteta. Tada ću iskusiti osećaj neizmernog zadovoljstva, jer ću znati da je prvi iskopni ašov na tom lokalitetu bio dobrovoljno delo nas osmoro.
NemanjaD. Milinović
Nema komentara:
Objavi komentar